Put do kastinga za rijaliti šou „Put ka vatrenom ringu” – Trenerski dnevnik #02
Nisam znao kako ću doći do svog prvog MMA meča, ali sam se za njega spremao. Sate sam provodio trenirajući uglavnom sam, a još više vremena trošio sam gledajući MMA video instrukcionale. Sav taj materijal mi je nabavljao drugar koji je imao bežični internet — mi sa dial-up vezom to nismo mogli da izvedemo.
Bio sam redovan i veran član portala Borilački Klub, čiji je forum okupljao sve nas iskrene ljubitelje borilačkih sportova.
Jednog dana, drugar mi je doneo novu turu video materijala koje je skinuo sa YouTube-a i torenta. Među instrukcionalima bili su hajlajti Aleksandra Radosavljevića, Dragana Tešanovića, Dušana Džakića — ali i reklama za rijaliti šou Put ka vatrenom ringu, koja me je odmah privukla. Istog trenutka sam otvorio temu na forumu Borilačkog kluba. Ispunjavao sam sve uslove, a ekipa sa foruma me maksimalno podržala.
Uslov je bio da kandidati nemaju profesionalne ni amaterske mečeve — iako su kasnije pustili i momke sa amaterskim nastupima. Ja sam čvrsto verovao da će to biti moj početak!
Do tada sam MMA trenirao samostalno sa drugarima u Deliblatu. Sećam se da sam baš te 2010. prodao motor, kupio malo opreme i bicikl. Skoro svakog dana sam biciklom išao za Kovin — 12 km u jednom pravcu — da treniram na strunjačama u sali karate kluba Radnički. Pored toga, počeo sam da treniram i aikido i kik-boks u klubu borilačkih veština Mali Zmaj Kovin. Kada nisam išao za Kovin, trenirao sam u Deliblatu — u parku, na fudbalskom terenu ili kod kuće.
Što se Kovina tiče, sećam se da sam prvi dolazio u salu, a poslednji izlazio iz nje. Moj dan je uglavnom izgledao ovako:
Rano ujutru istrčim, zatim gledam video instrukcionale ili sam na forumu Borilačkog kluba. Popodne krećem biciklom za Kovin, odradim snagu u teretani, potom radim MMA sa drugarima vođen video lekcijama koje sam tog jutra gledao. Onda ostajem na aikido ili kik-boks, pa ide trening karatea, nakon čega se biciklom vraćam za Deliblato. Dešavalo se da dolazim i po pljusku, i da sam sam u sali… Izgovori nisu postojali.
Glavni sparing partner bio mi je Stefan Pijku — momak koji je živeo sličnim životom i imao iste snove. Mnogi su sumnjali u nas, dok smo mi čvrsto verovali.
Usledio je poziv za kasting! Sećam se da sam bio prvi prijavljeni, i da sam za taj kasting pozajmio šorts od Neše — istog onog druga koji mi je skidao video lekcije sa interneta.
Bio sam prvi na listi, ne zbog kvaliteta, već zato što sam se prvi prijavio. Kako god, želeo sam da prvi i ostanem — u svemu! Sećam se kako stojim ispred ulaza improvizovane sale u prodavnici motora Wild Ride. Za stolom, u komisiji, sedeli su: Đorđe Vlajić, Milan „Strongmen” Jovanović, Zvonimir Brala i Sven Bin.
Prozvali su me. Pre nego što sam zakoračio u salu, osećao sam kao da će mi ti koraci promeniti život… Duboko sam udahnuo, izdahnuo — i zakoračio.
Zaprati Coach’s Journal na youtubeu i podrži da ovaj sadržaj jednog dana preraste u knjigu!
